sampionkosmaja  

SRPSKI VISOKOLETACI  GSS-268                       DOBRO DOSLI

Novosti i tekstovi o SVL

POREKLO SVL

Posted by kekicmilan1984 on December 26, 2012 at 5:20 AM

Poreklo srpskog visokoletaca je mnogo starije od navedenog u objavljenim clancima. Poreklo svih visokoletaca je veoma staro i po misljenju istoricara datira jos iz Vavilona. Naime prema verovanju Sumera bogovi su nekada ziveli zajedno sa ljudima. Uvredjeni ljudskom pohlepom otisli su put neba.Od tada ljudski rod pati, boluje, ratuje, i prate ga sve poznate nam nedace.Da bi izmolili oprostaj bogova Sumeri sagradise grandioznu "Kulu Vavilonsku"koja je svojim vrhom trebalo da dotakne nebo.Kada su shvatili da je i sa tako visoke gradjevine nebo jos uvek daleko sagradise na vrh kule hrem i tu se moljahu svojim bogovima.Prolazile su godine kada svestenici uocise da su prelepi golubovi naselili krov hrama , te da se odatle dizu u visine kako bi se obrusili put zitnih polja oko reke Tigris.

 

LEGENDA

 

"Oni , oni ce dotaci nebo i otuda doneti poruke bogova "zakljucise svestenici te im na ravnoj ploci hrama sagradise kupolu sa nizom otvora gde su se ugnezdili.U zelji da uoce primerke koji "doticu nebo" studiozno su posmatrali njihov let i primerke koji lete najvise proglasavali "Svetim pticama".Takvi primerci su odgajani u hramu , a svaki njihov pokret je pracen pazljivo ne bi li odgonetnuli poruku bogova.Tako je poceo smisljen odabir primeraka koji lete sto vise .Negde 2000g pre Hrista kralj grada Ura osvojice Vavilon i razoriti sve blagodeti sumerske civilizacije .Bez irigacionih sistema za navodnjavanje plodna dolina ce opusteti , tada ce doci do velike seobe naroda.Jedna grupa plemena preci ce Malu Aziju , Bosfor i Dardanele te preko Trakije naseliti ove nase predele, kasnije ce ih Grci i Rimljani nazvati ILIRIMA.Iliri su sa sobom doneli cvilizaciju i religiju praotadzbine , tako je sa njima na Balkan stigao i"Vavilonski sveti golub".Odgajali su ga po hramovima,a nekvalitetne primerke poklanjali cobanima i ratnicima, kako bi sa oboda knezevine prenosili brze poruke o upadima pljackasa i neprijatelja.Pocetkom nove ere , Rimljani ce definitivno pokoriti Ilire te tu izmedju ostalog zateci i COLUMBE ILLYRICE odnosno ilirskog svetog goluba.Vec tada su to bili golubovi izuzetne lepote .Sa cubom na glavi i raznobojnim perjem , koje se presijavalo po citavom telu ,razlikovali su se od obicnih poljskih golubova ,te delovali bas kao svete ptice.Njihov kruzni i visok let kada "dodirnu nebo"ocarao je Rimljanje te ce proricanje sudbine Agura biti tesno vezano za njih.Posebni znalci zvani Aguri pustali bi ove golubove da "dotaknu nebo" , a po sletanju praceno je njihovo ponasanje i na osnovu njega proricana sudbina .Pojavom hriscanstva , nova religija je nasledila mnogo toga od stare , tako ce ilirski hramovi postati hriscanski da bi se kasnije gradili novi veci i stameniji.I u hriscanstvu ovaj golub ce imati slicnu ulogu. U Bibliji sam Bog se javlja Sv. Jovanu u liku belog goluba i niz drugih mesta ukazuje na prihvatanje ovog goluba kao bozijeg glasnika.Tako ce kod nas ilirski sveti golub naseliti hramove i dvorove zupana.Prisustvo ovog goluba u Srbiji mozemo pratiti vec od kraja 13 veka.Kraljica Jelena Anzujska , supruga kralja Urosa je posebno volela i gajila ove golubove , te ih poput Semiramide poklanjala crkvama i cenjenim gostima .Njena zaduzbina na Ibru je islikana ovim prelepim pticama.U vreme cara Dusana ovi golubovi ce biti odgajani na dvoru i u Peckoj patrijasiji.Niz drugih detalja ukazuje da je ilirski golub odgajan u Srbiji kao boziji "ARHANGELI".Naziv Arhangel ukazuje na odredjeno verovanje i ulogu ovog goluba u zivotu vernika.Na mnogim freskama prikazani su ktitori u sceni privodjena bogu.Tu je niz andjela, koji prate arhangele koji privode ktitora prestolju.Oni ce bogu preneti dobra dela pokojnika po kojima ce zasluziti i nebeski presto.Pandam tim arhangelima su bile ovde na zemlji ove prelepe ptice ,te su zato cenjene i postovane.Bezeci pred Turcima despot Stefan Lazarevicce izmedju ostalog u Beograd doneti i ove golubove -arhangele.Posle njegove smrti ,njegova zena u pratnji prezivele srpske vlastele i crkvenih verodostojnika ,odlazi u Dubrovnik nebili izmolila pomoc zapada u borbi protiv Turaka. Hronicari su zabelezili da je u povorci izmedju ostalog bilo i prekrasnih srpskih golubova. Bezeci pred Turcima mnogi Srbi su sa sobom u novu otadzbinu poneli i svoje golubove arhangele.Tako ce srpski golub stici od Smiljana do Budima .Posebno plodno tlo ce naci u Vojvodini gde se osim golubova zadrzalo verovanje , da ako zatres golubove i dom ce ti se zatreti.Uvreme turskog ropstva srpski golubovi ce preziveti zahvaljujuci svojoj lepoti. Ukrasavace mnoga dvorista , a kako 1660g pise turski putopisac Evlija Celebija "Beograd je velika i lepa varos,u njegovim cvetnim dvoristima sepure se i gucu sareni golubovi , a efendije lezeci na minderluku uz tutin i kafu posmatraju njihove akrobacije i penjanje u sve vece visine , dok ne postanu svetlucave tacke na nebu.Verovanje da su srpske visokoletace doneli Turci je krajnje neosnovano.Ovih golubova nema u Turskoj ,Grckoj, Makedoniji, Bugarskoj,Bosni, ako su turskog porekla svakako bi ostali u Bosni i Makedoniji gde su se Turci najduze zadrzali.Naprotiv tamo ce naci turske rase masarke ,duneke i izmirce ali ne i srpske cubaste visokoletace .Srpske visokoletace treba traziti tamo gde zive Srbi a to je Lika, Vojvodina,Srbija…Prema zapisima gDjoke Djordjevica kasacionog sudije (1864-1922)u vreme Turaka srpski golubovi su se zadrzali vecinom po gradovima i to Beograd,Nis,Pec, Smederevo,Krusevac…Turci su ih usvojili i zvali su ih "faslije"i "tefesi"sto znaci kapasti .Srbi su opet znali da su to njini carski golubovi te su zbog tih naziva i glave padale.

 

KORENI

 

Vec u 18 veku i kod nas mahim bogatih Turaka golubarstvo postaje sport te se odvijaju takmicenja uz opklade.Na osnovu dokumentacije koju su prikupili vec pomenuti gDjordjevic i prof Brana TODOROVIC pojedine linije beogradskih visokoletaca se mogu pratiti pouzdano jos iz pocetka 17 veka. Od sredine 19 veka sve linije beogradskih visokoletaca se mogu jasno pratiti , jer je zahvaljujuci JOCI NAUMOVICU sacuvana obimna dokumentacija sa detaljnim opisima golubova. Paralelno sa ovim golubovima u krajevima pod Austrijskom vlascu kod Srba ce Evropljani naci i opisati "starog ilirskog goluba".Paktorovic ce ga zateci 1737g u kotorskoj luci i detaljno opisati.Prutz 1884g pise da je stari ilirski golub stigao u Austriju i Juznu Nemacku 1824g iz Dalmacije i Like.Petar Kopej pise 1797g da se Columba Illyrica-stari ilirski golub moze videti kod seljaka medju kokosima na podrucju od Sinja do Cetinja.Bugartz je 1885g dao detaljan opis ilirskog goluba pod starim rimskim imenim Columa Iliryca.Posebno interesantan zakljucak poznatog engleskog arheologa ser A.J.Evansa (1884)prenet gDj. Djordjevicu po povratku iz Pecke metohije.On sa odusevljenjem arheologa prica o irigacionim sistemima za navodnjavanje u gradu Peci i Metohijikoji ga neodoljivo podsecaju na Vavilonske.Tu su i ilirski ovcarski psi-sarplaninac magarci bivolice krava"Busa"itd "Vi tragate za poreklom Vasih golubova , pa to su cisti stari ilirski "Sveti golubovi"i u Peci ih eto do dan danas imate sacuvane.Vracajuci se beogradskim visokoletacima jos u 19 veku imamo citavu plejadu mladih Srba koji sa par svojih golubova dele koru hleba.Vec 1905g osnovano je "Golubarko drustvo"u kafani Mice Miljkovica kod igralista -povise Tasmajdana.Godine 1910 na inicijativu gTucakovica drustvo je zvanicno registrovano i doneti pravilnici i statut po uzoru na evropska drustva.Od vidjenijih clanova treba pomenuti: Mirka Nijemca,Djoku Djordjevica,Milana Stanisavljevica Tislera,Baksu Kovaca , Milana Bandistu ,Kolakovica trgovca,Mitu uzara,Blagoja berberina,Iliju Batica , djen.Barjaktarevica,Jovu Markovica, Branu TODOROVICA,Ziku Kapunca, Zarka Cincara , Miajla Stankovica , Micu Miljkovica ,Boska Lomica…Prvi Svetski rat je desetkovao beogradske letace ,po oslobodjenju najvise zahvaljujuci MILANU STANISAVLJEVICU -TISLERU koji je veci broj svojih golubova sacuvao u Krnjevu beogradsko golubarstvo se brzo oporavilo .Tako vec 1922g osniva se Golubarsko drustvo , iz njega ce 1924g razviti Beogradsko golubarsko drustvo ,a 1926g i trece drustvo golubara.Vec tada pojedini golubovi prelecu podne ,mada se po kafanama pominju mnogo duzi letovi.Upredvecerje 2svetkog rata izmedju 1930-1940g beogradsko golubarstvo je u zenitu bilo bi preopsirno navoditi sve majstore ovog sporta , ali pomenimo najbolje , one za kojima su ostali sve do danas cisti njihovi sojevi golubova.Pre svih Milan Stanisavljevic Tisler,Grade pisar,Mita uzar,Andra Bihel,braca Jacimovici,Slavko Vasiljevic,Laza Dimitrijevic pace,MihajloTODOROVIC misirac Iva Bugarin itd.Njima uz rame su nesto mladji :Vojce Martinovic , Gale Petkovic Mita babica,Miladinovic Slavko ,Raja Tesic,Velja Kostic , Velja Isakovic ,Petar Miljkovic ,Dane Pantic itd.Posle 2 svetskog rata radnicka omladina osniva prvo Beogradsko udruzenje odgajivaca golubova na Cuburi u D.K. Adzija 12.06.1951g , iz ovog udruzenja izrast ce golubarski pokret od 500 udruzenja ,saveza ….

 

Ing. Jovan Martinovic, preuzeto iz ZOV-a

 

NA VRH

 

JOCA LEGENDA

 

Nazalost nije vise medju nama , ali je vec za zivota postao legenda. Joca Naumovic redjen je daleke 1907g u imucnoj porodici. Jos od malih nogu zavoleo je golubove .Sa obzirom na uslove i druge mogucnosti vec kao mladic je u svom golubarniku imao mnoge kvalitetne linije Beogradskih golubova.U periodu od 1930-1941g njegov golubarnik je bio najkompletniji u celom Beogradu .Bio je to pravi rasadnik kvalitetnih golubova.Gotovo sve najbolje linije beogradskih golubova su bile u njemu.Jocin otac je bio jedna veoma vazna i uticajna licnost u ono vreme u Beogradu tako da se mladi Jovan Naumovic bas zahvaljujuci njemu mogao da dodje u posed svake dobre linije koju je Beograd tada imao.Kako je odlicno poznavao beogradsko golubarstvo Joca je tacno znao koje golubove treba da unese u svoj golubarnik. Mnogi stari renomirani golubari iz Beograda su iz ovog tada najkompletnijeg golubarnika uzeli pojedine primerke cije poreklo cuvaju i do danas oni ili njihovi naslednici, nabrojacu samo neke od njih i to :Slavko Vasiljevic, Gale Petkovic , Ilija Batic,Steva Katlaban, ing .Kotai, Djukanovic, Kosta Dejanovic i mnogi , mnogi drugi.

 

POCETAK

 

Cika Joca je bio veliki odgajivac, golubove je redovno terao.Iznad njegove kuce se uvek moglo videti veliko jato koje je kruzno letelo uvek odlazeci u propisan vis .Golubovi su redovno leteli 4, 5, 6 pa 7, a neki i vise sati.Drugi Svetski rat je prekinuo cika Jocino golubarenje posto je odveden u logor u Nemacku gdje je proveo citavih 5 godina . Za vreme tog njegovog odsustvovanja golubovi su mu pokradeni tako da je po povratku iz Nemacke u golubarniku nasao 7 muzjaka i jednu zenku od svojih golubova .Kako je beogradsko golubarstvo imao u malom prstu i kako je mnoge pre odlaska u zarobljenistvo kreditirao golubovima cika Joca je vratio neke prezivele primerke,a uzeo je od svojih prijatelja i pojedine primerke koji su vec bili proizvod od njegovih i njihovih golubova.Takodje je nasao nekoliko golubova koje su mu ukrali dok je bio u zarobljenistvu.Tada se prihvatio mukotrpnog rada jer je posle petogodisnje pauze trebalo mnogo toga u golubarniku doterati i dovesti u red.Cika Joca je imao strpljenja pa mu ovo nije bilo tesko. Njegov moto je bio da golubovi traze mnogo strpljenja i redovno teranje.Bez ove dve stvari nema ozbiljnog golubarenja , cesto je govorio.Vec 1955g je bio u formi sa golubovima pa je na zvanicnim takmicenjima pravio za ono vreme zapazene rezultate za razliku od nekih "renomiranih"golubara koji su veoma retko ili nisu nikad zvanicno poterali golubove. Golubove je redovno terao do pred sam kraj zivota.Umeo je cika Joca da potera jato od 70-80 golubova .Oni bi za kratko vreme otisli u propisan vis da bi posle tri do cetri sata kruznog leta poceli da silaze u grupama s tim sto bi zadnja desetina silazila posle 6,7 ili vise sati leta. Bilo je lepo gledati jedno ovako veliko jato .Ubedjen sam da bi se retko koji golubar mogao i moze pohvaliti necim slcnim.Kao retko koji odgajivac bio je cenjen od mnogih poznatijih odgajivaca sirom Srbije dok o postovanju Beogradskih odgajivaca prema njemu i njegovim golubovima ne treba pricati.

 

DILEME

 

U ZOVu broj 243 od 12 maja napisan je tekst o srpskom visokoletacu pod naslovom "Dug put". Autor teksta je vrlo lepo opisao sta se dogadjalo 2000g pre Hrista kako su pretci golubova koje danas drzimo smatrani "svetim pticama"i kako su donosili poruke bogova sa neba. Nazalost opisujuci golubarstvo u Srbiji unazad 50-60g upojedinim delovima svog teksta ostavio je dosta mesta za diskusiju . Naime opisujuci beogradsko golubarstvo u periodu 1930-1940g napravio je veoma grubu gresku sto u spisak najboljih golubara nije stavio cika Jocu Naumovica koji je za taj period bio daleko najbolji i najkompletniji .Velika je to sramota pogotovo sto spisak sadrzi imena pojedinaca koji za beogradsko golubarstvo nisu dali ama bas nista osim praznih prica po beogradskim kafanama i dvoristima. Mnogi od njih su po znanju i umenju u golubarstvu bili deca u kratkim pantalonama za cika Jocu , a pojedinci sa spiska jer ih je smatrao obicnim vasarlijama i petparackim golubarima nisu imali pristupa u cika Jocino dvoriste.Ako nekog treba smatrati Legendom br 1 u golubarstvu u Srbiji i pre i posle drugog svetskog rata onda je to sigurno i bez dileme cika "JOCA NAUMOVIC" .Negirajuci da je srpski visokoletac nastao od golubova danasnjih iz Turske i orijenta autor napred navedenog teksta je podvukao da srpske visokoletace treba traziti iskljucivo tamo gde zive Srbi , a to je Vojvodina ,Srbija ,Lika.Bilo bi dobro kada bi autor nasao mogucnost da nabavi iz Like golubove za koje tvrdi da ih tamo ima.Ovakav jedan primerak ili vise njih bi mozda mogli da budu spas za srpskog visokoletaca koji masovnim ukrstanjem sa tiplerima i drugim rasama odavno dobrim delom izgubio propisan vis i kruzni let.

 

D.Dokic - Beograd, preuzeto iz ZOV-a

 

NA VRH

 

NIJE TURSKOG POREKLA

 

Misteriozno poreklo srpskog visokoletaca mnogi vezuju za turske rase golubova. Istina da je Srbija 500 godina bila pod turskom vlascu ali nije sve u ovoj zemlji ostalo od Turaka. Turci su ostavili orijentalne rase golubova ali to nisu bili visokoletaci vec prevrtaci i galebici. Poreklo naseg goluba treba izvlaciti iz nekih drugih cinjenica . I danas je najveca opasnost za svakog visokoletaca jak visinski vetar. Poreklo naseg goluba treba traziti (zahvaljujuci visinskim strujama koje su donosile izgubljene golubove)dalje na severu u Madjarskoj pa i dalje sve do Poljske .Izgubljeni golubovi su padali uparivani su sa domacim rasama te tako su nastale mnoge rase nasih letaca.Srpski visokoletac je pravo ime za ovu rasu. On je priznat kao najbolji jugoslovenski golub visokoletac i kao jedan od najboljih visokoletaca sveta. Godine 1910 osnovano je prvo srpsko drustvo odgajivaca golubova u Beogradu. To je drustvo uz pionirski zadatak u skupljanju najnaprednijih odgajivaca udarilo temelje organizovanom odrzavanju takmicarskih letova.Prvi zapis o potrebi donosenja standarda i prikazivanja na izlozbama datira iz 1953g.No tek 1972g je usvojen prvi standard srpskog visokoletaca. Prvo zvanicno izlaganje i ocenjivanje 200 najboljih grla letaca organizovano je 1973g na medjunarodnom sajmu peradarstva u Somboru .Srpski visokoletac je u svetu poznat po svom karakteristicnom letu , nalazi se na spisku priznatih rasa Evropske komisije standarda , objavljene 1986/87g u grupi letaca i visokoletaca pod rednim brojem 879 .Ime rase je objavljeno na cetri jezika :nemacki -Serbische Hochfliger, francuski-Naut Volant de Serbien , engleski-Serbien highflier i danski -Serbisk Hejfyer.Standard srpskog visokoletaca sadrzi dva osnovna dela i to prvi u kojem se propisuje let i drugi sa eksterijernim odlikama rase .Koliko je bitan let ove rase moze se videti pri ocenjivanju .Od mogucih 100 bodova 80 se dodeljuje overenom letu , a samo 20 eksterijeru goluba .Pri povoljnim uvetima leta , a to su :temerature od 18 do 30C i pvoljan vetar , jato polece vrlo zustro u krugovima poluprecnika od 50 d0 200m sa tendecijom neprekidnog uzdizanja , mora da letieti najmanje 5 ili vise letaca .Posle 30 minuta moraju leteti u propisnoj visini , odnosno , da im se ne vidi rad krila .Jato mora leteti minimalno cetri sata , a prosecan let mora trajati 5-7 sati.Nisu retki slucajevi da se postizu letovi 13, 14 pa i 15 sati. Mladi letaci vec u prvoj sezoni postizu letove 3-6 sati, najbolji rezultati se postizu u trecoj i cetvrtoj godini zivota. Pri dobrim vremenskim prilikama visina leta se krece izmedju 800 i 1500m .Na tim visinama golubovi se gube iz vida , postizu takozvanu "nevidljivost".Ovakav let nevidljivosti traje 2,5-5sati , posle toga nastaje osipanje ili padanje jata u celini, manjim grupama ili solo.Silazak moze biti nagli , postepeni ili u obnovljenom polozaju, a traje od 15 minuta do 2,5 sata .Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2-3 navrata , pre konacnog spustanja . Na osnovu rada krila letaci se dele u dve grupe: s mekim -sporim letom i ostrim - brzim.Ostriji letaci daju bolje rezultate.

 

STANDARD

 

OPSTE OSOBINE:osnovna odlika rase je visok, dug, kruzni i grupni let.Telo mu je jako , ali nije ni krupno ni sitno.

 

GLAVA:srednje velicine ,zaobljena, celo dosta izboceno i siroko.

 

KAPA: bogata moze biti siroka ,loptasta, a najlepsa je siljata

 

OCI: biseraste boje kod belih i sarenih sa belom glavom su tamne.

 

OCNE RINGLE:belozute do sivoplavicaste boje zavisnosti od obojenosti goluba.

 

KLJUN: snazan ,srednje duzine i malo povijen.Boja zavisi od obojenosti goluba.Preporucljiva je svetlija boja kljuna i kod tamnijih boja perja.

 

NOZDRVE: nenaglasene i belo naprasene.

 

VRAT: srednje duzine , snazan

 

PRSA: siroka , snazna i zaobljena.

 

STOMAK: skoro ravan.

 

KRILA: duga, siroka, snazna, priljubljena uz telo i leze na repu.

 

REP: dug, duzi od krila 2 cm , kompaktno nosen u blagom padu ima 12do 16 pera.

 

NOGE:srednje duzine , snazne, neoperjane,ruzicaste boje, boja noktiju odgovara boji kljuna.Velicina prstena IV .

 

LEDJA: zaobljena u istoj ravni sa repom.

 

PERJE: cvrsto , sjajno i glatko dobro prileze uz telo.

 

OBOJENOST:u selekciji srpskog visokoletaca primarna uloga davana je letu , tako da je obojenost bila u drugom planu.Javljaju se jednobojni primerci u svim bojama , kao i golubovi s kombinacijom boja i sara .

 

Uobicajeni su specificni nazivi boja i kombinacija.Nabrojacu nekoliko naziva i kombinacija:

 

MAVIJAN:plava sa crnim prugama

 

TEKIR: plavokovana, od svetle do tamne

 

ARAP: crna

 

DARCIN: crvena

 

BAKARLIJA: bakarnocrvena, svetlai tamna

 

BEAZ: bela

 

BOZ: siva , sivomrka, pepeljasta

 

SPIC: sa belim letecim perima

 

KULAN: limun svetlo zuta boja , najsvetliji crveni golub

 

Ima jos puno specificnih naziva...

 

Sasa - Era Vucicevic, preuzeto iz ZOV-a, hvala im!

 

NA VRH

 

O GRADJI

 

OSOBINE VRSTE

 

Preduslov uspesnog gajenja golubova je poznavanje anatomskih odlika i fizioloskih procesa koji se odvijaju u organizmu. Brojne rase prilicno su razlicite po izgledu ,ali gradja tela svih golubova je ista. Skelet je izuzetno cvrst , a kosti uglavnom suplje ,odnosno ispunjene vazduhom, to smanjuje telesnu tezinu ptice. Dele se na kosti glave , kicmu, rebra, rameni pojas, karlicni pojas i kost ekstremiteta. Rameni pojas povezuje kosti krila sa kostima trupa pomocu zgloba , a karlicni kosti nogu za trup. Noga se zavrsava sa cetri prsta , tri su postevljna napred , a jedan pozadi.

 

KOSTI I MISICI

 

Cvrstinu tela obezbedjuju u prvom redu vratni i ledjni prsljenovi , iza kojih se nalaze slabinsko-krsni i repni. Ima 14 vratnih, sedam ledjnih, 14 slabinsko-krsnih i sest repnih prsljenova. Kicma se sastoji od vratnog , ledjnog i repnog dela, a na prsljenove ledjnog dela sa svake strane nastavlja se po jedno rebro. Posljednji ledjni , slabinski , krsni i prvi repni prsljenovi srasli su u jednu kost, dok su ostali repni prsljenovi pokretni.

 

Grudna kost je iz jednog dela i velika , a za nju su pricvrsceni grudni misici. Iskrivljenost grudne kosti predstavlja znak slabosti skeleta. Kostur stiti unutrasnje organe i povezan je u skladnu celinu. Efikasno uzletanje golubu omogucavaju snazni prsni misici koji predstavljaju od 15 do 25 odsto od ukupne telesne tezine. Tvrdoca kostiju zavisi od starosti ptice.

 

Glava goluba je relativno sitna u odnosu na telo. Na njoj se istice roznat kljun , koji sluzi za uzimanje hrane i vode , uredjivanje perja, pravljenje gnezda i za obranu. Kljun se sastoji od nadkljuvlja i potkljuvlja i moze biti razlicite duzine , u zavisnosti od rase , pa se svi golubovi dele na kratkokljune , srednje kljune i dugokljune. Boja se najcesce slaze sa bojom perja i koze. Na osnovi gornjeg dela kljuna je nosna bradavica sa nosnim otvorima , donji deo prelazi u potkljuvlje.

 

Oci su okrugle , postavljene tako da golub , pod razlicitim uglom , vidi sa oba oka. Boja duzice je razlicita i cesto predstavlja rasnu odliku. Mutan pogled je jedan od simptoma loseg zrdavstvenog stanja. Oko ociju su ocni prstenovi (okviri) cija sirina i boja zavise od rase. Usi su pokrivene perjem.

 

ODLIKE LETA

 

Vrat je pokretljiv , telo cvrsto , a ledja se sastoje iz prednjeg i zadnjeg dela. Krila su dobro razvijena , sa jakim letnim perima. Prsni misici goluba su pokretaci krila. Krilo je , zapravo letacki mehanizam-princip leta je potiskivanje vazdusne mase koja podize telo goluba i usmerava ga unapred. Otpor vazduha na povrsini krila zavisi od njegove duzine , sirine i brzine zamaha. Najjaci otpor trpe krajevi krila-opiti sa eliminacijom cetri od pet krajnjih letnih pera pokazuju da ptica tada gubi sposobnost aktivnog letenja. Kod golubova , razlikuju se dve vrste leta : veslacki let i jedranje (lebdenje). Pri veslackom letu, krilo funkcionise kao poluga pokretna u ramenom zglobu. Krilna pera, u toku letenja, uvijajuse gore i dole. U pocetku leta pokreti krila su zesci, a sa postizanjem brzine broj zamah se smanjuje. Golub moze leteti veoma brzo-pismonose prelecu 18-19 m/s. Maksimalna visina koju ove ptice dostizu je 3000m , posto je na vecoj visini vazduh razredjen , a letenje naporno. Posebna vrsta pokreta je leptirasti let, kad golub lebdi, rasirivsi rep da bi usporio kretanje unapred. Rep sluzi za kormilarenje , odnosno promenu pravca i manevrisanje u vazduhu.

 

MITARENJE

 

Koza je relativno tanka i sastoji se od pokozice , krzna i potkoznog tkiva . Znojne i lojne zlezde ne postoje , izuzev trticne zlezde. Ima zastitnu ulogu i obrasla je manje ili vise bujnim perjem, u zavisnosti od rase. Na peru se razlikuju drska, koren, koplje i zastavica.

 

Boja koze i perja je nasledna i zavisi od pigmenata. Ukoliko nema pigmenata , perje je belo. S vremenom , perje se trosi , lomi i krza, pa kod goluba bar jednom godisnje dolazi do izmene perja-fizioloskog procesa poznatog kao mitarenje. Da bi pocelo i zavrsilo se na vreme , potrebno je da golub bude u dobroj kondiciji, zasticen od promaje i da mu se obezbedi adekvata ishrana , bogata vitaminima.

 

Pri mitarenju menja se kompletno perje-staro i osteceno zamenjuje se novim , sjajnim. Promena uvek pocinje od 10 glavnih krilnih pera, pa se tao moze kontrolisati tok procesa. Prvo ispada jedno pero prvog letnog reda, posle dve do tri nedelje drugo i tako redom. Kod 12 repnih pera, zamena pocinje od petog. Ispadanje i promena perja na grudima , trbuhu i ledjima traje mesec dana (pravo mitarenje). Sto je golub mladji mitari se lakse i uspesnije.

 

Mitarenje podmlatka isto je kao kod odraslih grla, ali znatno brze , a duzina ovog procesa zavisi od vremena izleganja. Okoncano je pre neg sto golub napuni sest meseci. Kriticno vreme za mlade golubove je izena dva primarna krilna pera , koja se odigrava u vreme prvih izlazaka iz gnezda i letova. Da bi se izbegli gubici , potrebno je drzati ih zatvorene dok im ne izraste trece i cetvrto krilno pero.

 

Nepravilnosti koje se najcesce javljaju pri mitarenju su: potpun izostanak izmene perja , prekid zapocetog procesa kao posledica bolesti . sporo mitarenje, koje moze biti nasledno , pa takve jedinke treba iskljuciti iz priploda , neprekidno mitarenje kao posledica hormonalnih poremecaja, mitarenje van sezone koje pokazuje da se golub drzi u neprikladnoj i prljavoj prostoriji, na promaji , visokoj temperaturi i u uslovima velike vlaznosti. Kod svake vrste poremecaja u mitarenju , treba pronaci uzrok i reagovati sto pre.

 

Na promenu perja uticu brojni faktori :godisnje doba (najintezivnije je u avgustu i septembru) ambijetalna temperatura(hladnoca ga usporava) , kolicina svetlosti , kupanje (pospesuje mitarenje), ishrana i uslovi drzanja-golubovi na slobodi brze se i bolje mitare nego oni koji zive u zatvorenim prostorijama . Za vreme mitarenja , golubovi ne nose jaja i mane su otporni na bolesti.

 

Preuzeto iz ZOVa, Jadranko Todorovic

 

NA VRH

 

 

DZOMBINI ASOVI

 

Dobra genetska letacka sposobnost jata i blagovremen i pravilan trening-garancija su dace biti postignuti zapazeni sportski rezultati u raznim ategorijama takmicenja golubova srpskih visokoletaca .To je provereno iskustvo Nikole Dzombe (48) iz Kule, sampiona Jugoslavije u takmicenju srpskih visokoletaca za 1997g i 1998 godinu. Samo u toku prosle godine Dzombini golubovi postigli su deset vrhunskih rezultata i osvojili ukupno 180 bodova , sto u istoriji sportskog golubarstva dosad nije poslo za rukom ni jednom odgajivacu .Dzomba je sa svojim letacima u Kupu prvaka Jugoslavije , kao i u takmicenju mladih golubova Jugoslavije.Na takmicenjima u okviru svog drustva , opstine i regiona - nema premca .Prva mesta su" rezervisana " za njegove golubove.

 

Zanimljivo je da je Dzomba tek treci na rejting listi najuspesnijih golubara Jugoslavije , ali to objasnjava time sto se u takmicenje ukljucio tek kad je postigao letacki kvalitet jata.

U golubarsku ligu "usao" je tek 1991g , a golubario je iz hobija iz svojih mladjanih dana. Ono sto se moze videti u Dzombinim kavezima je stvarno za divljenje svih golubara , ali i posetilaca koji malo znaju o golubarskom sportu.Sve je uredno i na svom mestu .Dva velika golubarnika za letacko jato imaju ukupno 250 kvadrata .Opremljeni su jakim reflektorima, kao i manji golubarnik za priplodno jato . Krov prostrane nove kuce sa oko 300 kvadrata je "zauzet" golubovima iz priplodnog jata , a najveca soba u prizemlju vec je pretesna da "primi" brojne pehare osvojene na dosadasnjim , ali i buducum takmicenjima .

 

"Moje letacko jato broji 1000 , a priplodno 400 golubova .Vredi vise od sto hiljada . Samo za kupovinu kvalitetnih primeraka u toku januara i februara ove (1999) godine , ulozio sam

45 000 DM. Po citavoj Srbiji dosad sam kupovao najkvalitetnije golubove, pa cu sada posle pravilnog razmnozavanja i uspesnih sportskih rezultata i ja poceti da ih prodajem " - obecava sampion Dzomba.

 

LET

 

Golubovi iz Dzombinog jata odlikuju se dugim letom .U juniorskom prvenstvu Jugoslavije jedan golub je leteo 11,5 u seniorskom 12,5 , a u Kupu prvaka 10,20 sati.

 

Najbolji letac ,osvajac zlatne alke je "tekirce" sa letom od 12 ,12 sati . Ipak , najduzi let od 15, 03 zabelezio je njegov golub u opstinskom takmicenju pretprosle godine . I kao ekskluzivna vest za citaoce ZOVa prema nezvanicnom izvestaju je - da je na ovogodisnjem takmicenju Srbije za seniore jedan njegov golub izleteo fantasticnih 13,05 sati.

 

SVETLO

 

Prosle godine na Republickom takmicenju golubova seniora Dzomba je imao peh .U predvecerje takmicarskog dana su sletela tri goluba , ali po pravilima treba najmanje cetri . Dva goluba iz letackog jata su zanocila na nebu , a u protivnom bi Dzomba i u ovom takmicenju poneo sampionsku titulu.

 

"Kad golubovima steknem naviku da se na kavez spustaju uvece pri vestackom osvetljenju , sto se tice takmicenja u Jugoslaviji necu imati konkurenciju , a ni engleski golubari sa cuvenim "tiplerom" nece imati sanse u takmicenju sa nasim prelepim srpskim visokoletacima" uverava Dzomba.

 

Uz ovaj tekst objavljene su i dvije veoma lepe slike - jedna na kojoj se vidi izvanredno uredjen i moderan golubarnik , ispred golubarnika naslednik Radomir na drugoj slici Nikola Dzomba i njegov sin Radomir s delom trofeja .

 

ZOV br 390-391 9.jul 1999.

Categories: None

Post a Comment

Oops!

Oops, you forgot something.

Oops!

The words you entered did not match the given text. Please try again.

Already a member? Sign In

0 Comments