sampionkosmaja  

SRPSKI VISOKOLETACI  GSS-268                       DOBRO DOSLI

Novosti i tekstovi o SVL

view:  full / summary

STANDARD SRPSKOG VISOKOLETACA

Posted by kekicmilan1984 on December 26, 2012 at 5:30 AM Comments comments (0)

Ovaj standard obuhvata zahteve ciji bi svrsishodni i adekvatni odgovori zadovoljili jednu celinu , postavljenu za stvaranje stavdarda srpskog visokoletacaca , sa zeljom da se ovaj golub kao prvoklasni letac prezentira i van granica Jugoslavije.

 

1. Ime goluba : Srpski visokoletac

 

2. Poreklo, postojbina i evolucija:

 

a) Poreklo: Potice od nasledjenih golubova u toku ropstva i posle oslobodjenja od Turaka

 

b) Postojbina uza Srbija

 

v) Evolucija : Posle oslobodjenja od turske vlasti , srpski odgajivaci bave se daljim usavrsavanjem i razvojem ovog goluba visokoletaca stvarajuci ga u novom podneblju i zahtevajuci nove kvalitete :visok, dug i kruzni let. Takav rad od nekoliko decenija koji je pre sega baziran na sistematskom i strucnom odabiranju dobrih primeraka, kompletirace novog goluba. Spomenucemo i Prvo srpsko drustvo odgajivaca golubova , osnovano 1910. godine u Beogradu.Od tada pa do danasnjeg dana odrzavana su sve brojnija pojedinacna takmicenja da bi ona prerasla u takmicenja i izmedju drustava . Razume se , sve je to doprinelo a sada doprinosi da se uz dobru savesnu selekciju jos vise usavrsi srpski visokoletac , ciji su kvaliteti priznati i pravilnikom dokazani , a sto je i najlepsi dar odgajivacu srpskog visokoletaca.

 

3) Rasne odlike

 

Najbitnije osobine su :

 

a) visok let (propisan Pravilnikom)

 

b) dug let - 4 casa minimum i vise casova leta

 

v) da leti kruzno i grupno

 

OPIS

 

a) glava : srednje velicine u skladu sa telom , celo razvijeno

 

b) kljun : snazan malo povijen , srednje duzine , crne , bele i rozaste boje. Ne mora da bude u korelaciji sa bojom perja . Nozdrve srednje razvijene i bele boje.

 

v) cuba : siroka , siljata i cetvorougaona

 

g) oci : boje bisera i crne. Ocni okviri su bledo zuti, sivi i vecinom u koleraciji sa bojom perja.

 

d) vrat : srednje dug i snazan

 

dj) grudni kos : sirok i snazan

 

e) krila : dugacka , snazna, postavljena uz telo i nad repom

 

z) rep : duzi od krila za 2 cm , sastoji se od 12-14 pera, kompaktno nosen u blagom padu prema dole.

 

z) noge: srednje dugacke , neoperjane , snazne, ruzicaste boje.

 

i) boja : javlja se u svim bojama a najvise u jednobojnoj plavoj, crvenoj i crnoj.

 

j) perje: cvrsto i prileglo uz telo , sjajno i glatko.

 

4. Grube greske

 

1. nepostojanje najbitnijih osobina

 

a) nepostojanje visokog leta (propisan Pravilnikom)

 

b) neispunjavanje minimuma vremena leta 4 sata

 

1. ocni okviri crveni

 

2. krila vise ispod repa

 

3. vise od 14 pera u repu

 

4. oprjanost nogu

 

5. plitko i duboko usadjena cuba

 

5. Opsti utisak

 

Glavna paznja i opsti utisak pri posmatranju i ocenjivanju ovog goluba su pre svega usmereni na njegove letacke sposobnosti i kompoziciju elemenata spoljnog izgleda.

GOLUB ARHANDJEO

Posted by kekicmilan1984 on December 26, 2012 at 5:25 AM Comments comments (0)

Svi dosadasnji cjenjeni istrazivaci porjekla srpskog visokoletaca su nezobilazno dolazili u dodir sa jednom vrstom goluba , a to je golub ARHANDJEO. Mnogi i razni detalji ukazuju da je golub arhandjeo ili ilirski golub u veoma bliskom srodstvu sa srpskim visokoletacem. Kada je vec odigrao tako veliku i vaznu ulogu u stvaranju naseg prelepog srpskog visokoletaca ja mu odajem skromno , ali duzno postovanje time sto ga svrstavam uz rame sa srpskim visokoletacem. U Svedskoj na izlozbama se mogu vidjeti izuzetno lepi primerci . Jadranko T.

 

GOLUB ARHANDJEO

 

Svajcarac Conrad Gessenr napisao je 1555g cuvenu knjigu "Historia Animalum". U njoj opisao tadasnje rase koje se gaje od 1330g . Navodi da se svajcarske rase gaje vec nekoliko vekova , ali nema objasnjenje za njihovo poreklo. Te stare rase su sacuvane u Svajcarskoj do danasnjih dana i ima ih oko 30.Zapanjujuce je da najveci deo tih rasa po konstrukciji tela , glavi i boji veoma lici na ilirskog goluba. Vecina ih nosi siljastu cubu , svi imaju smedje ili narandjaste oci.Neke od ovih rasa imaju u svom nazivu reci "zlatna"ili "bakarna kragna". Sve ovo upucuje na zakljucak da je i svajcarskim rasama predak stari ilirski golub koga su trgovci preneli u Svajcarsku jos u 12. Ili 13 veku , najverovatnije preko Italije. Glavni trgovacki putevi koji su pvezivali Aziju sa Evropom vodili su sa obe strane Dunava. Pored otale robe trgovci su cesto nosili i golubove. Ilirski golub se gaji od pre nove ere i u juznim delovima Panonske nizije , zapadno od Dunava, ukljucujuci i danasnji Srem i Baranju. Tako je Dunav bio put kojim se ovaj golub sirio po Evropi. Ostale rase golubova koje vode poreklo iz Azije su dosta kasno stigle u Evropuseverno od Alpa -tek u 16. I 17. Veku. Ilirski golubovi -arhandjeli gajili su se u Srbiji prvobitno po manastirima i dvorovima, da bi se kasnije rasirili medju obicnim ljudima. S vremenom su se ukrstali sa domacim , polu-divljim golubovima , a po dolasku Turaka i sa nekim turskim rasama.Turski golubovi nisu imali velikog udela u stvaranju nove rase -srpskog visokoletaca jer svi su bili bez kape , a najveci deo ih se prevrtao u letu. Glavni-osnovni predak srpskog visokoletaca je ilirski golub , od koga je nasledio visok let , oblik tela, glavu sa cubom i bakarnu i zlatnu boju. Turski putopisac Evlija Celebija u svom "Putopisu"opisuje boravak u Beogradu 1660.g "Ovamo godisnje dodje na kolima i kamilama 5-6000 tovara robe iz Misira, Sirije, Sajde,Smirne(Izmir) i arapske i persijske robe uopste. Ovde se ti tovari prepakuju te se roba izvozi u sve vilajete Madjarske, Poljske, Ceske, Svedske, Mletaka, Bosne i drugih zemalja". Ta roba je najcesce isla putevima uz Dunav i Dunavom , a uz nju su noseni golubovi u oba pravca. Tako su u Evropu stizale orijentalne rase i golubovi iz Persije i Indije. Pri seobi Srba pod Arsenijem Carnojevicem 1690.g u Madjarsku sve do Budima , stizu i sveti golubovi -arhandjeli. Ove golubove prihvata lokalni zivalj. Paktorovic u jednom putopisu iz 1737.g opisujuci zivot u luci Kotor kaze "Pored utovara vina i ulja , vrsi se istovar zita iz jedrenjaka , gde se spustaju smedje-crveni golubovi sa crnim svetlucavum perjem na krilima i repu , tumarajuci po obali i kljucajuci zrnevlje sa zemnlje. Doista, golubovi sa takvim specijalnim dvobojnim perjem nisu se mogli jednostavno obuhvatiti pogledom". Petar Kopelj pise 1797.g da se columba illirica-stari ilirski golub , moze videti kod seljaka medju zivinom , na podrucju od Sinja do Cetinja. U nemackoj literaturi je zabelezeno da je ilirski golub donet u Nemacku 1822.g preko Austrije. G. Wermann1856.g pise da ova rasa ima cudnu boju-crvenu i crnu ili zutui crnu, koja se ne srece kod drugih golubova. Prve primerke je video 1882.g u Drezdenu. U Englesku ilirski golubovi stizu 1834.g preko belgijskog grada Genta i dobijaju naziv "Arhangel" sto u prevodu znaci arhandjeo ili nadandjeo. To potvrdjuje da je zajedno sa ovim golubom stigla i legenda o svetoj ptici koja ga je pratila do severa Evrope , jos iz Vavilona. J.M. Eaton u knjizi "A Treatise" koja je stampana 1858.g u Londonu pise : u Nemackoj ga nazivaju "Dompfaffen"(Svestenik u katedrali)ili "Gimpl"(ptica zimovka). Novu rasu golubova u Engleskoj je prvi predstavio ser John Sebright. Josip Pekanovic .

 

Josip Pekanovic - Sombor, tekst preuzet iz ZOV-a

POREKLO SVL

Posted by kekicmilan1984 on December 26, 2012 at 5:20 AM Comments comments (0)

Poreklo srpskog visokoletaca je mnogo starije od navedenog u objavljenim clancima. Poreklo svih visokoletaca je veoma staro i po misljenju istoricara datira jos iz Vavilona. Naime prema verovanju Sumera bogovi su nekada ziveli zajedno sa ljudima. Uvredjeni ljudskom pohlepom otisli su put neba.Od tada ljudski rod pati, boluje, ratuje, i prate ga sve poznate nam nedace.Da bi izmolili oprostaj bogova Sumeri sagradise grandioznu "Kulu Vavilonsku"koja je svojim vrhom trebalo da dotakne nebo.Kada su shvatili da je i sa tako visoke gradjevine nebo jos uvek daleko sagradise na vrh kule hrem i tu se moljahu svojim bogovima.Prolazile su godine kada svestenici uocise da su prelepi golubovi naselili krov hrama , te da se odatle dizu u visine kako bi se obrusili put zitnih polja oko reke Tigris.

 

LEGENDA

 

"Oni , oni ce dotaci nebo i otuda doneti poruke bogova "zakljucise svestenici te im na ravnoj ploci hrama sagradise kupolu sa nizom otvora gde su se ugnezdili.U zelji da uoce primerke koji "doticu nebo" studiozno su posmatrali njihov let i primerke koji lete najvise proglasavali "Svetim pticama".Takvi primerci su odgajani u hramu , a svaki njihov pokret je pracen pazljivo ne bi li odgonetnuli poruku bogova.Tako je poceo smisljen odabir primeraka koji lete sto vise .Negde 2000g pre Hrista kralj grada Ura osvojice Vavilon i razoriti sve blagodeti sumerske civilizacije .Bez irigacionih sistema za navodnjavanje plodna dolina ce opusteti , tada ce doci do velike seobe naroda.Jedna grupa plemena preci ce Malu Aziju , Bosfor i Dardanele te preko Trakije naseliti ove nase predele, kasnije ce ih Grci i Rimljani nazvati ILIRIMA.Iliri su sa sobom doneli cvilizaciju i religiju praotadzbine , tako je sa njima na Balkan stigao i"Vavilonski sveti golub".Odgajali su ga po hramovima,a nekvalitetne primerke poklanjali cobanima i ratnicima, kako bi sa oboda knezevine prenosili brze poruke o upadima pljackasa i neprijatelja.Pocetkom nove ere , Rimljani ce definitivno pokoriti Ilire te tu izmedju ostalog zateci i COLUMBE ILLYRICE odnosno ilirskog svetog goluba.Vec tada su to bili golubovi izuzetne lepote .Sa cubom na glavi i raznobojnim perjem , koje se presijavalo po citavom telu ,razlikovali su se od obicnih poljskih golubova ,te delovali bas kao svete ptice.Njihov kruzni i visok let kada "dodirnu nebo"ocarao je Rimljanje te ce proricanje sudbine Agura biti tesno vezano za njih.Posebni znalci zvani Aguri pustali bi ove golubove da "dotaknu nebo" , a po sletanju praceno je njihovo ponasanje i na osnovu njega proricana sudbina .Pojavom hriscanstva , nova religija je nasledila mnogo toga od stare , tako ce ilirski hramovi postati hriscanski da bi se kasnije gradili novi veci i stameniji.I u hriscanstvu ovaj golub ce imati slicnu ulogu. U Bibliji sam Bog se javlja Sv. Jovanu u liku belog goluba i niz drugih mesta ukazuje na prihvatanje ovog goluba kao bozijeg glasnika.Tako ce kod nas ilirski sveti golub naseliti hramove i dvorove zupana.Prisustvo ovog goluba u Srbiji mozemo pratiti vec od kraja 13 veka.Kraljica Jelena Anzujska , supruga kralja Urosa je posebno volela i gajila ove golubove , te ih poput Semiramide poklanjala crkvama i cenjenim gostima .Njena zaduzbina na Ibru je islikana ovim prelepim pticama.U vreme cara Dusana ovi golubovi ce biti odgajani na dvoru i u Peckoj patrijasiji.Niz drugih detalja ukazuje da je ilirski golub odgajan u Srbiji kao boziji "ARHANGELI".Naziv Arhangel ukazuje na odredjeno verovanje i ulogu ovog goluba u zivotu vernika.Na mnogim freskama prikazani su ktitori u sceni privodjena bogu.Tu je niz andjela, koji prate arhangele koji privode ktitora prestolju.Oni ce bogu preneti dobra dela pokojnika po kojima ce zasluziti i nebeski presto.Pandam tim arhangelima su bile ovde na zemlji ove prelepe ptice ,te su zato cenjene i postovane.Bezeci pred Turcima despot Stefan Lazarevicce izmedju ostalog u Beograd doneti i ove golubove -arhangele.Posle njegove smrti ,njegova zena u pratnji prezivele srpske vlastele i crkvenih verodostojnika ,odlazi u Dubrovnik nebili izmolila pomoc zapada u borbi protiv Turaka. Hronicari su zabelezili da je u povorci izmedju ostalog bilo i prekrasnih srpskih golubova. Bezeci pred Turcima mnogi Srbi su sa sobom u novu otadzbinu poneli i svoje golubove arhangele.Tako ce srpski golub stici od Smiljana do Budima .Posebno plodno tlo ce naci u Vojvodini gde se osim golubova zadrzalo verovanje , da ako zatres golubove i dom ce ti se zatreti.Uvreme turskog ropstva srpski golubovi ce preziveti zahvaljujuci svojoj lepoti. Ukrasavace mnoga dvorista , a kako 1660g pise turski putopisac Evlija Celebija "Beograd je velika i lepa varos,u njegovim cvetnim dvoristima sepure se i gucu sareni golubovi , a efendije lezeci na minderluku uz tutin i kafu posmatraju njihove akrobacije i penjanje u sve vece visine , dok ne postanu svetlucave tacke na nebu.Verovanje da su srpske visokoletace doneli Turci je krajnje neosnovano.Ovih golubova nema u Turskoj ,Grckoj, Makedoniji, Bugarskoj,Bosni, ako su turskog porekla svakako bi ostali u Bosni i Makedoniji gde su se Turci najduze zadrzali.Naprotiv tamo ce naci turske rase masarke ,duneke i izmirce ali ne i srpske cubaste visokoletace .Srpske visokoletace treba traziti tamo gde zive Srbi a to je Lika, Vojvodina,Srbija…Prema zapisima gDjoke Djordjevica kasacionog sudije (1864-1922)u vreme Turaka srpski golubovi su se zadrzali vecinom po gradovima i to Beograd,Nis,Pec, Smederevo,Krusevac…Turci su ih usvojili i zvali su ih "faslije"i "tefesi"sto znaci kapasti .Srbi su opet znali da su to njini carski golubovi te su zbog tih naziva i glave padale.

 

KORENI

 

Vec u 18 veku i kod nas mahim bogatih Turaka golubarstvo postaje sport te se odvijaju takmicenja uz opklade.Na osnovu dokumentacije koju su prikupili vec pomenuti gDjordjevic i prof Brana TODOROVIC pojedine linije beogradskih visokoletaca se mogu pratiti pouzdano jos iz pocetka 17 veka. Od sredine 19 veka sve linije beogradskih visokoletaca se mogu jasno pratiti , jer je zahvaljujuci JOCI NAUMOVICU sacuvana obimna dokumentacija sa detaljnim opisima golubova. Paralelno sa ovim golubovima u krajevima pod Austrijskom vlascu kod Srba ce Evropljani naci i opisati "starog ilirskog goluba".Paktorovic ce ga zateci 1737g u kotorskoj luci i detaljno opisati.Prutz 1884g pise da je stari ilirski golub stigao u Austriju i Juznu Nemacku 1824g iz Dalmacije i Like.Petar Kopej pise 1797g da se Columba Illyrica-stari ilirski golub moze videti kod seljaka medju kokosima na podrucju od Sinja do Cetinja.Bugartz je 1885g dao detaljan opis ilirskog goluba pod starim rimskim imenim Columa Iliryca.Posebno interesantan zakljucak poznatog engleskog arheologa ser A.J.Evansa (1884)prenet gDj. Djordjevicu po povratku iz Pecke metohije.On sa odusevljenjem arheologa prica o irigacionim sistemima za navodnjavanje u gradu Peci i Metohijikoji ga neodoljivo podsecaju na Vavilonske.Tu su i ilirski ovcarski psi-sarplaninac magarci bivolice krava"Busa"itd "Vi tragate za poreklom Vasih golubova , pa to su cisti stari ilirski "Sveti golubovi"i u Peci ih eto do dan danas imate sacuvane.Vracajuci se beogradskim visokoletacima jos u 19 veku imamo citavu plejadu mladih Srba koji sa par svojih golubova dele koru hleba.Vec 1905g osnovano je "Golubarko drustvo"u kafani Mice Miljkovica kod igralista -povise Tasmajdana.Godine 1910 na inicijativu gTucakovica drustvo je zvanicno registrovano i doneti pravilnici i statut po uzoru na evropska drustva.Od vidjenijih clanova treba pomenuti: Mirka Nijemca,Djoku Djordjevica,Milana Stanisavljevica Tislera,Baksu Kovaca , Milana Bandistu ,Kolakovica trgovca,Mitu uzara,Blagoja berberina,Iliju Batica , djen.Barjaktarevica,Jovu Markovica, Branu TODOROVICA,Ziku Kapunca, Zarka Cincara , Miajla Stankovica , Micu Miljkovica ,Boska Lomica…Prvi Svetski rat je desetkovao beogradske letace ,po oslobodjenju najvise zahvaljujuci MILANU STANISAVLJEVICU -TISLERU koji je veci broj svojih golubova sacuvao u Krnjevu beogradsko golubarstvo se brzo oporavilo .Tako vec 1922g osniva se Golubarsko drustvo , iz njega ce 1924g razviti Beogradsko golubarsko drustvo ,a 1926g i trece drustvo golubara.Vec tada pojedini golubovi prelecu podne ,mada se po kafanama pominju mnogo duzi letovi.Upredvecerje 2svetkog rata izmedju 1930-1940g beogradsko golubarstvo je u zenitu bilo bi preopsirno navoditi sve majstore ovog sporta , ali pomenimo najbolje , one za kojima su ostali sve do danas cisti njihovi sojevi golubova.Pre svih Milan Stanisavljevic Tisler,Grade pisar,Mita uzar,Andra Bihel,braca Jacimovici,Slavko Vasiljevic,Laza Dimitrijevic pace,MihajloTODOROVIC misirac Iva Bugarin itd.Njima uz rame su nesto mladji :Vojce Martinovic , Gale Petkovic Mita babica,Miladinovic Slavko ,Raja Tesic,Velja Kostic , Velja Isakovic ,Petar Miljkovic ,Dane Pantic itd.Posle 2 svetskog rata radnicka omladina osniva prvo Beogradsko udruzenje odgajivaca golubova na Cuburi u D.K. Adzija 12.06.1951g , iz ovog udruzenja izrast ce golubarski pokret od 500 udruzenja ,saveza ….

 

Ing. Jovan Martinovic, preuzeto iz ZOV-a

 

NA VRH

 

JOCA LEGENDA

 

Nazalost nije vise medju nama , ali je vec za zivota postao legenda. Joca Naumovic redjen je daleke 1907g u imucnoj porodici. Jos od malih nogu zavoleo je golubove .Sa obzirom na uslove i druge mogucnosti vec kao mladic je u svom golubarniku imao mnoge kvalitetne linije Beogradskih golubova.U periodu od 1930-1941g njegov golubarnik je bio najkompletniji u celom Beogradu .Bio je to pravi rasadnik kvalitetnih golubova.Gotovo sve najbolje linije beogradskih golubova su bile u njemu.Jocin otac je bio jedna veoma vazna i uticajna licnost u ono vreme u Beogradu tako da se mladi Jovan Naumovic bas zahvaljujuci njemu mogao da dodje u posed svake dobre linije koju je Beograd tada imao.Kako je odlicno poznavao beogradsko golubarstvo Joca je tacno znao koje golubove treba da unese u svoj golubarnik. Mnogi stari renomirani golubari iz Beograda su iz ovog tada najkompletnijeg golubarnika uzeli pojedine primerke cije poreklo cuvaju i do danas oni ili njihovi naslednici, nabrojacu samo neke od njih i to :Slavko Vasiljevic, Gale Petkovic , Ilija Batic,Steva Katlaban, ing .Kotai, Djukanovic, Kosta Dejanovic i mnogi , mnogi drugi.

 

POCETAK

 

Cika Joca je bio veliki odgajivac, golubove je redovno terao.Iznad njegove kuce se uvek moglo videti veliko jato koje je kruzno letelo uvek odlazeci u propisan vis .Golubovi su redovno leteli 4, 5, 6 pa 7, a neki i vise sati.Drugi Svetski rat je prekinuo cika Jocino golubarenje posto je odveden u logor u Nemacku gdje je proveo citavih 5 godina . Za vreme tog njegovog odsustvovanja golubovi su mu pokradeni tako da je po povratku iz Nemacke u golubarniku nasao 7 muzjaka i jednu zenku od svojih golubova .Kako je beogradsko golubarstvo imao u malom prstu i kako je mnoge pre odlaska u zarobljenistvo kreditirao golubovima cika Joca je vratio neke prezivele primerke,a uzeo je od svojih prijatelja i pojedine primerke koji su vec bili proizvod od njegovih i njihovih golubova.Takodje je nasao nekoliko golubova koje su mu ukrali dok je bio u zarobljenistvu.Tada se prihvatio mukotrpnog rada jer je posle petogodisnje pauze trebalo mnogo toga u golubarniku doterati i dovesti u red.Cika Joca je imao strpljenja pa mu ovo nije bilo tesko. Njegov moto je bio da golubovi traze mnogo strpljenja i redovno teranje.Bez ove dve stvari nema ozbiljnog golubarenja , cesto je govorio.Vec 1955g je bio u formi sa golubovima pa je na zvanicnim takmicenjima pravio za ono vreme zapazene rezultate za razliku od nekih "renomiranih"golubara koji su veoma retko ili nisu nikad zvanicno poterali golubove. Golubove je redovno terao do pred sam kraj zivota.Umeo je cika Joca da potera jato od 70-80 golubova .Oni bi za kratko vreme otisli u propisan vis da bi posle tri do cetri sata kruznog leta poceli da silaze u grupama s tim sto bi zadnja desetina silazila posle 6,7 ili vise sati leta. Bilo je lepo gledati jedno ovako veliko jato .Ubedjen sam da bi se retko koji golubar mogao i moze pohvaliti necim slcnim.Kao retko koji odgajivac bio je cenjen od mnogih poznatijih odgajivaca sirom Srbije dok o postovanju Beogradskih odgajivaca prema njemu i njegovim golubovima ne treba pricati.

 

DILEME

 

U ZOVu broj 243 od 12 maja napisan je tekst o srpskom visokoletacu pod naslovom "Dug put". Autor teksta je vrlo lepo opisao sta se dogadjalo 2000g pre Hrista kako su pretci golubova koje danas drzimo smatrani "svetim pticama"i kako su donosili poruke bogova sa neba. Nazalost opisujuci golubarstvo u Srbiji unazad 50-60g upojedinim delovima svog teksta ostavio je dosta mesta za diskusiju . Naime opisujuci beogradsko golubarstvo u periodu 1930-1940g napravio je veoma grubu gresku sto u spisak najboljih golubara nije stavio cika Jocu Naumovica koji je za taj period bio daleko najbolji i najkompletniji .Velika je to sramota pogotovo sto spisak sadrzi imena pojedinaca koji za beogradsko golubarstvo nisu dali ama bas nista osim praznih prica po beogradskim kafanama i dvoristima. Mnogi od njih su po znanju i umenju u golubarstvu bili deca u kratkim pantalonama za cika Jocu , a pojedinci sa spiska jer ih je smatrao obicnim vasarlijama i petparackim golubarima nisu imali pristupa u cika Jocino dvoriste.Ako nekog treba smatrati Legendom br 1 u golubarstvu u Srbiji i pre i posle drugog svetskog rata onda je to sigurno i bez dileme cika "JOCA NAUMOVIC" .Negirajuci da je srpski visokoletac nastao od golubova danasnjih iz Turske i orijenta autor napred navedenog teksta je podvukao da srpske visokoletace treba traziti iskljucivo tamo gde zive Srbi , a to je Vojvodina ,Srbija ,Lika.Bilo bi dobro kada bi autor nasao mogucnost da nabavi iz Like golubove za koje tvrdi da ih tamo ima.Ovakav jedan primerak ili vise njih bi mozda mogli da budu spas za srpskog visokoletaca koji masovnim ukrstanjem sa tiplerima i drugim rasama odavno dobrim delom izgubio propisan vis i kruzni let.

 

D.Dokic - Beograd, preuzeto iz ZOV-a

 

NA VRH

 

NIJE TURSKOG POREKLA

 

Misteriozno poreklo srpskog visokoletaca mnogi vezuju za turske rase golubova. Istina da je Srbija 500 godina bila pod turskom vlascu ali nije sve u ovoj zemlji ostalo od Turaka. Turci su ostavili orijentalne rase golubova ali to nisu bili visokoletaci vec prevrtaci i galebici. Poreklo naseg goluba treba izvlaciti iz nekih drugih cinjenica . I danas je najveca opasnost za svakog visokoletaca jak visinski vetar. Poreklo naseg goluba treba traziti (zahvaljujuci visinskim strujama koje su donosile izgubljene golubove)dalje na severu u Madjarskoj pa i dalje sve do Poljske .Izgubljeni golubovi su padali uparivani su sa domacim rasama te tako su nastale mnoge rase nasih letaca.Srpski visokoletac je pravo ime za ovu rasu. On je priznat kao najbolji jugoslovenski golub visokoletac i kao jedan od najboljih visokoletaca sveta. Godine 1910 osnovano je prvo srpsko drustvo odgajivaca golubova u Beogradu. To je drustvo uz pionirski zadatak u skupljanju najnaprednijih odgajivaca udarilo temelje organizovanom odrzavanju takmicarskih letova.Prvi zapis o potrebi donosenja standarda i prikazivanja na izlozbama datira iz 1953g.No tek 1972g je usvojen prvi standard srpskog visokoletaca. Prvo zvanicno izlaganje i ocenjivanje 200 najboljih grla letaca organizovano je 1973g na medjunarodnom sajmu peradarstva u Somboru .Srpski visokoletac je u svetu poznat po svom karakteristicnom letu , nalazi se na spisku priznatih rasa Evropske komisije standarda , objavljene 1986/87g u grupi letaca i visokoletaca pod rednim brojem 879 .Ime rase je objavljeno na cetri jezika :nemacki -Serbische Hochfliger, francuski-Naut Volant de Serbien , engleski-Serbien highflier i danski -Serbisk Hejfyer.Standard srpskog visokoletaca sadrzi dva osnovna dela i to prvi u kojem se propisuje let i drugi sa eksterijernim odlikama rase .Koliko je bitan let ove rase moze se videti pri ocenjivanju .Od mogucih 100 bodova 80 se dodeljuje overenom letu , a samo 20 eksterijeru goluba .Pri povoljnim uvetima leta , a to su :temerature od 18 do 30C i pvoljan vetar , jato polece vrlo zustro u krugovima poluprecnika od 50 d0 200m sa tendecijom neprekidnog uzdizanja , mora da letieti najmanje 5 ili vise letaca .Posle 30 minuta moraju leteti u propisnoj visini , odnosno , da im se ne vidi rad krila .Jato mora leteti minimalno cetri sata , a prosecan let mora trajati 5-7 sati.Nisu retki slucajevi da se postizu letovi 13, 14 pa i 15 sati. Mladi letaci vec u prvoj sezoni postizu letove 3-6 sati, najbolji rezultati se postizu u trecoj i cetvrtoj godini zivota. Pri dobrim vremenskim prilikama visina leta se krece izmedju 800 i 1500m .Na tim visinama golubovi se gube iz vida , postizu takozvanu "nevidljivost".Ovakav let nevidljivosti traje 2,5-5sati , posle toga nastaje osipanje ili padanje jata u celini, manjim grupama ili solo.Silazak moze biti nagli , postepeni ili u obnovljenom polozaju, a traje od 15 minuta do 2,5 sata .Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2-3 navrata , pre konacnog spustanja . Na osnovu rada krila letaci se dele u dve grupe: s mekim -sporim letom i ostrim - brzim.Ostriji letaci daju bolje rezultate.

 

STANDARD

 

OPSTE OSOBINE:osnovna odlika rase je visok, dug, kruzni i grupni let.Telo mu je jako , ali nije ni krupno ni sitno.

 

GLAVA:srednje velicine ,zaobljena, celo dosta izboceno i siroko.

 

KAPA: bogata moze biti siroka ,loptasta, a najlepsa je siljata

 

OCI: biseraste boje kod belih i sarenih sa belom glavom su tamne.

 

OCNE RINGLE:belozute do sivoplavicaste boje zavisnosti od obojenosti goluba.

 

KLJUN: snazan ,srednje duzine i malo povijen.Boja zavisi od obojenosti goluba.Preporucljiva je svetlija boja kljuna i kod tamnijih boja perja.

 

NOZDRVE: nenaglasene i belo naprasene.

 

VRAT: srednje duzine , snazan

 

PRSA: siroka , snazna i zaobljena.

 

STOMAK: skoro ravan.

 

KRILA: duga, siroka, snazna, priljubljena uz telo i leze na repu.

 

REP: dug, duzi od krila 2 cm , kompaktno nosen u blagom padu ima 12do 16 pera.

 

NOGE:srednje duzine , snazne, neoperjane,ruzicaste boje, boja noktiju odgovara boji kljuna.Velicina prstena IV .

 

LEDJA: zaobljena u istoj ravni sa repom.

 

PERJE: cvrsto , sjajno i glatko dobro prileze uz telo.

 

OBOJENOST:u selekciji srpskog visokoletaca primarna uloga davana je letu , tako da je obojenost bila u drugom planu.Javljaju se jednobojni primerci u svim bojama , kao i golubovi s kombinacijom boja i sara .

 

Uobicajeni su specificni nazivi boja i kombinacija.Nabrojacu nekoliko naziva i kombinacija:

 

MAVIJAN:plava sa crnim prugama

 

TEKIR: plavokovana, od svetle do tamne

 

ARAP: crna

 

DARCIN: crvena

 

BAKARLIJA: bakarnocrvena, svetlai tamna

 

BEAZ: bela

 

BOZ: siva , sivomrka, pepeljasta

 

SPIC: sa belim letecim perima

 

KULAN: limun svetlo zuta boja , najsvetliji crveni golub

 

Ima jos puno specificnih naziva...

 

Sasa - Era Vucicevic, preuzeto iz ZOV-a, hvala im!

 

NA VRH

 

O GRADJI

 

OSOBINE VRSTE

 

Preduslov uspesnog gajenja golubova je poznavanje anatomskih odlika i fizioloskih procesa koji se odvijaju u organizmu. Brojne rase prilicno su razlicite po izgledu ,ali gradja tela svih golubova je ista. Skelet je izuzetno cvrst , a kosti uglavnom suplje ,odnosno ispunjene vazduhom, to smanjuje telesnu tezinu ptice. Dele se na kosti glave , kicmu, rebra, rameni pojas, karlicni pojas i kost ekstremiteta. Rameni pojas povezuje kosti krila sa kostima trupa pomocu zgloba , a karlicni kosti nogu za trup. Noga se zavrsava sa cetri prsta , tri su postevljna napred , a jedan pozadi.

 

KOSTI I MISICI

 

Cvrstinu tela obezbedjuju u prvom redu vratni i ledjni prsljenovi , iza kojih se nalaze slabinsko-krsni i repni. Ima 14 vratnih, sedam ledjnih, 14 slabinsko-krsnih i sest repnih prsljenova. Kicma se sastoji od vratnog , ledjnog i repnog dela, a na prsljenove ledjnog dela sa svake strane nastavlja se po jedno rebro. Posljednji ledjni , slabinski , krsni i prvi repni prsljenovi srasli su u jednu kost, dok su ostali repni prsljenovi pokretni.

 

Grudna kost je iz jednog dela i velika , a za nju su pricvrsceni grudni misici. Iskrivljenost grudne kosti predstavlja znak slabosti skeleta. Kostur stiti unutrasnje organe i povezan je u skladnu celinu. Efikasno uzletanje golubu omogucavaju snazni prsni misici koji predstavljaju od 15 do 25 odsto od ukupne telesne tezine. Tvrdoca kostiju zavisi od starosti ptice.

 

Glava goluba je relativno sitna u odnosu na telo. Na njoj se istice roznat kljun , koji sluzi za uzimanje hrane i vode , uredjivanje perja, pravljenje gnezda i za obranu. Kljun se sastoji od nadkljuvlja i potkljuvlja i moze biti razlicite duzine , u zavisnosti od rase , pa se svi golubovi dele na kratkokljune , srednje kljune i dugokljune. Boja se najcesce slaze sa bojom perja i koze. Na osnovi gornjeg dela kljuna je nosna bradavica sa nosnim otvorima , donji deo prelazi u potkljuvlje.

 

Oci su okrugle , postavljene tako da golub , pod razlicitim uglom , vidi sa oba oka. Boja duzice je razlicita i cesto predstavlja rasnu odliku. Mutan pogled je jedan od simptoma loseg zrdavstvenog stanja. Oko ociju su ocni prstenovi (okviri) cija sirina i boja zavise od rase. Usi su pokrivene perjem.

 

ODLIKE LETA

 

Vrat je pokretljiv , telo cvrsto , a ledja se sastoje iz prednjeg i zadnjeg dela. Krila su dobro razvijena , sa jakim letnim perima. Prsni misici goluba su pokretaci krila. Krilo je , zapravo letacki mehanizam-princip leta je potiskivanje vazdusne mase koja podize telo goluba i usmerava ga unapred. Otpor vazduha na povrsini krila zavisi od njegove duzine , sirine i brzine zamaha. Najjaci otpor trpe krajevi krila-opiti sa eliminacijom cetri od pet krajnjih letnih pera pokazuju da ptica tada gubi sposobnost aktivnog letenja. Kod golubova , razlikuju se dve vrste leta : veslacki let i jedranje (lebdenje). Pri veslackom letu, krilo funkcionise kao poluga pokretna u ramenom zglobu. Krilna pera, u toku letenja, uvijajuse gore i dole. U pocetku leta pokreti krila su zesci, a sa postizanjem brzine broj zamah se smanjuje. Golub moze leteti veoma brzo-pismonose prelecu 18-19 m/s. Maksimalna visina koju ove ptice dostizu je 3000m , posto je na vecoj visini vazduh razredjen , a letenje naporno. Posebna vrsta pokreta je leptirasti let, kad golub lebdi, rasirivsi rep da bi usporio kretanje unapred. Rep sluzi za kormilarenje , odnosno promenu pravca i manevrisanje u vazduhu.

 

MITARENJE

 

Koza je relativno tanka i sastoji se od pokozice , krzna i potkoznog tkiva . Znojne i lojne zlezde ne postoje , izuzev trticne zlezde. Ima zastitnu ulogu i obrasla je manje ili vise bujnim perjem, u zavisnosti od rase. Na peru se razlikuju drska, koren, koplje i zastavica.

 

Boja koze i perja je nasledna i zavisi od pigmenata. Ukoliko nema pigmenata , perje je belo. S vremenom , perje se trosi , lomi i krza, pa kod goluba bar jednom godisnje dolazi do izmene perja-fizioloskog procesa poznatog kao mitarenje. Da bi pocelo i zavrsilo se na vreme , potrebno je da golub bude u dobroj kondiciji, zasticen od promaje i da mu se obezbedi adekvata ishrana , bogata vitaminima.

 

Pri mitarenju menja se kompletno perje-staro i osteceno zamenjuje se novim , sjajnim. Promena uvek pocinje od 10 glavnih krilnih pera, pa se tao moze kontrolisati tok procesa. Prvo ispada jedno pero prvog letnog reda, posle dve do tri nedelje drugo i tako redom. Kod 12 repnih pera, zamena pocinje od petog. Ispadanje i promena perja na grudima , trbuhu i ledjima traje mesec dana (pravo mitarenje). Sto je golub mladji mitari se lakse i uspesnije.

 

Mitarenje podmlatka isto je kao kod odraslih grla, ali znatno brze , a duzina ovog procesa zavisi od vremena izleganja. Okoncano je pre neg sto golub napuni sest meseci. Kriticno vreme za mlade golubove je izena dva primarna krilna pera , koja se odigrava u vreme prvih izlazaka iz gnezda i letova. Da bi se izbegli gubici , potrebno je drzati ih zatvorene dok im ne izraste trece i cetvrto krilno pero.

 

Nepravilnosti koje se najcesce javljaju pri mitarenju su: potpun izostanak izmene perja , prekid zapocetog procesa kao posledica bolesti . sporo mitarenje, koje moze biti nasledno , pa takve jedinke treba iskljuciti iz priploda , neprekidno mitarenje kao posledica hormonalnih poremecaja, mitarenje van sezone koje pokazuje da se golub drzi u neprikladnoj i prljavoj prostoriji, na promaji , visokoj temperaturi i u uslovima velike vlaznosti. Kod svake vrste poremecaja u mitarenju , treba pronaci uzrok i reagovati sto pre.

 

Na promenu perja uticu brojni faktori :godisnje doba (najintezivnije je u avgustu i septembru) ambijetalna temperatura(hladnoca ga usporava) , kolicina svetlosti , kupanje (pospesuje mitarenje), ishrana i uslovi drzanja-golubovi na slobodi brze se i bolje mitare nego oni koji zive u zatvorenim prostorijama . Za vreme mitarenja , golubovi ne nose jaja i mane su otporni na bolesti.

 

Preuzeto iz ZOVa, Jadranko Todorovic

 

NA VRH

 

 

DZOMBINI ASOVI

 

Dobra genetska letacka sposobnost jata i blagovremen i pravilan trening-garancija su dace biti postignuti zapazeni sportski rezultati u raznim ategorijama takmicenja golubova srpskih visokoletaca .To je provereno iskustvo Nikole Dzombe (48) iz Kule, sampiona Jugoslavije u takmicenju srpskih visokoletaca za 1997g i 1998 godinu. Samo u toku prosle godine Dzombini golubovi postigli su deset vrhunskih rezultata i osvojili ukupno 180 bodova , sto u istoriji sportskog golubarstva dosad nije poslo za rukom ni jednom odgajivacu .Dzomba je sa svojim letacima u Kupu prvaka Jugoslavije , kao i u takmicenju mladih golubova Jugoslavije.Na takmicenjima u okviru svog drustva , opstine i regiona - nema premca .Prva mesta su" rezervisana " za njegove golubove.

 

Zanimljivo je da je Dzomba tek treci na rejting listi najuspesnijih golubara Jugoslavije , ali to objasnjava time sto se u takmicenje ukljucio tek kad je postigao letacki kvalitet jata.

U golubarsku ligu "usao" je tek 1991g , a golubario je iz hobija iz svojih mladjanih dana. Ono sto se moze videti u Dzombinim kavezima je stvarno za divljenje svih golubara , ali i posetilaca koji malo znaju o golubarskom sportu.Sve je uredno i na svom mestu .Dva velika golubarnika za letacko jato imaju ukupno 250 kvadrata .Opremljeni su jakim reflektorima, kao i manji golubarnik za priplodno jato . Krov prostrane nove kuce sa oko 300 kvadrata je "zauzet" golubovima iz priplodnog jata , a najveca soba u prizemlju vec je pretesna da "primi" brojne pehare osvojene na dosadasnjim , ali i buducum takmicenjima .

 

"Moje letacko jato broji 1000 , a priplodno 400 golubova .Vredi vise od sto hiljada . Samo za kupovinu kvalitetnih primeraka u toku januara i februara ove (1999) godine , ulozio sam

45 000 DM. Po citavoj Srbiji dosad sam kupovao najkvalitetnije golubove, pa cu sada posle pravilnog razmnozavanja i uspesnih sportskih rezultata i ja poceti da ih prodajem " - obecava sampion Dzomba.

 

LET

 

Golubovi iz Dzombinog jata odlikuju se dugim letom .U juniorskom prvenstvu Jugoslavije jedan golub je leteo 11,5 u seniorskom 12,5 , a u Kupu prvaka 10,20 sati.

 

Najbolji letac ,osvajac zlatne alke je "tekirce" sa letom od 12 ,12 sati . Ipak , najduzi let od 15, 03 zabelezio je njegov golub u opstinskom takmicenju pretprosle godine . I kao ekskluzivna vest za citaoce ZOVa prema nezvanicnom izvestaju je - da je na ovogodisnjem takmicenju Srbije za seniore jedan njegov golub izleteo fantasticnih 13,05 sati.

 

SVETLO

 

Prosle godine na Republickom takmicenju golubova seniora Dzomba je imao peh .U predvecerje takmicarskog dana su sletela tri goluba , ali po pravilima treba najmanje cetri . Dva goluba iz letackog jata su zanocila na nebu , a u protivnom bi Dzomba i u ovom takmicenju poneo sampionsku titulu.

 

"Kad golubovima steknem naviku da se na kavez spustaju uvece pri vestackom osvetljenju , sto se tice takmicenja u Jugoslaviji necu imati konkurenciju , a ni engleski golubari sa cuvenim "tiplerom" nece imati sanse u takmicenju sa nasim prelepim srpskim visokoletacima" uverava Dzomba.

 

Uz ovaj tekst objavljene su i dvije veoma lepe slike - jedna na kojoj se vidi izvanredno uredjen i moderan golubarnik , ispred golubarnika naslednik Radomir na drugoj slici Nikola Dzomba i njegov sin Radomir s delom trofeja .

 

ZOV br 390-391 9.jul 1999.

GENETIKA

Posted by kekicmilan1984 on December 26, 2012 at 5:15 AM Comments comments (0)

Medju odgajivacima golubova , zivine i kunica povremeno se raspravlja o pitanju - kako stvoriti novu rasu? Ova tema je uvek aktuelna…Citamo u strucnoj literaturi a vidimo na izlozbama sitnih zivotinja da se povremeno , predstavljaju nove rase. U ovoj aktivnosti golubari su najaktivniji, jer je gajenje golubova lakse , nego odgoj ukrasne zivine ili kunica. Drugi vazan faktor je da je golub , vec od sest meseci sposoban za dalji rasplod. To znaci da onaj , ko hoce da radi na stvaranju nove rase golubova , u periodu od 10 godina - teoretski moze da dobije 20 generacija. Da bi se stvorila i registrovala nova rasa treba dosta strucnosti , znanja i vremena. Danas je u svetu opisano oko 1200 rasa golubova. Stalno se stvaraju nove rase ukrstanjem vec postojecih. Nova rasa se moze registrovati samo ako se razlikuje od postojecih. Prvo se zamisli i nacrta golub kakvog zelimo da stvorimo. U ukrstanju se koristi dve ili vise rasa koje treba da prenesu neke svoje eksterijerne odlike ili nacin leta na novu rasu. U prvim generacijama se dobijaju primerci od kojih se za dalji priplod ostavljaju grla koja imaju najvise osobina koje treba da dobije nova rasa. Kada se dobije prvi primerak kakvog zelimo , posao jos nije gotov jer se novostvorene rasne osobine moraju ustaliti, tako da se pocnu redovno prenositi iz generacije u generaciju. Rezultat ce se brze dobiti ako na ovakvom poslu radi nekoliko odgajivaca sa vise linija. Nastankom ove rase pocinje procedura njenog priznavanja i zvanicne registracije koju obavlja Savez sitnih zivotinja Jugoslavije. Stvaralac rase ili udruzenje gde je uclanjen odgajivac treba da napise opis nove rase(radni standard) gde je fotografise i sve posalje Strucnom odboru Saveza Jugoslavije, gde se registruje ime i radni standardnove rase. Nakon registracije nova rasa je u statusu "radnog standarda" najmanje tri godine. Zato vreme mora biti izlozena bar na tri vece izlozbe gde se ocenjuje po radnom standardu. Organizatori izlozbe su obavezni da u katalogu izlozbe navedu da je rasa u radu. Za to vreme rasa se dalje usavrsava , a njeno prihvatanje od drugih odgajivaca doprinece njenom brzem usavrsavanju medju priznate rase. Ceneci ustaljenost rasnih oblika , sirenje medju odgajivacima i pojavljivanje na izlozbama, Strucni odbor donosi odluku o prihvatanju redovnog standarda rase i uvrscuje je u zvanicnu knjigu standarda. Posle izvesnog vremena , kada nova rasa postane opstepoznata medju domacim odgajivacima , a pojavi i nekoliko puta na izlozbama u inostranstvu , Savez Jugoslavije podnosi zahtev Evropskom savezu , ciji je clan , za medjunarodnu registraciju nove rase. Medjunarodna registracija je odavno izvrsena za vecinu nasih domacih rasa golubova. Domacih rasa golubova imamo oko 30 , a samo tri rase zivine. Zapocet je rad na stvaranju domace rase kunica. Strucni odbor ce rado pomoci svima koji rade na stvaranju neke nove rase ili to zele da zapocnu.

11.02.2000. ZOV br 406 str 26 Josip Pekanovic

 

NA VRH

 

LET PREKO PANCEVA

 

Turci su Pancevo osvojili 1552 godine i drzali ga pod svojom vlascu 164 godine. Putopisac Evlija Celebija opisuje i naziva nas grad Panzova. Putujuci za Veliki Varadin 1660 godine, presao je Dunav kod Grocke i stigao do Panceva. Dragocena je zabeleska turskog putopisca o nasem gradu, jer mozemo zakljuciti ne samo to, kako je Pancevo izgledalo za vreme Turske vladavine, vec i o izgledu njegove okoline. U pokusaju da oslobode Banat od Turaka, Austrijanci su 1686 godine osvojili Pancevo, ali zbog ucestalih napada Turaka nisu mogli da ga zadrze te su ga prilikom povlacenja spalili.

MEMEL PASINO JATO

 

Kroz Pancevo je prosao sultan Mustafa II 25.avgusta 1696godine sa svojom vojskom, pa je tom prilikom za zapovednika Panceva postavio Memel pasu. Zapovednik Panceva Memel pasa bio je veliki ljubitelj golubova. Njegovim dolaskom pocinje era odgajivanja golubova. Pancevci su prvi put ugledali golubove sa cubom, koje Evropa do tada nije poznavala. Drzani su u kavezima koji su bili postavljeni na kolima. Memel pasa je za svoje zadovoljstvo, ali i da bi uveseljavao raju, pustao golubove da lete. Na opste odusevljenje, ti golubovi su kruzno leteli u visinu do tacke, pa bi nasedali na rep i prevrtali se. Prevrtanje je bilo intezivno da su pojedini primerci tresnuli na krovove ili do zemlje. Sto se golub duze prevrtao u vazduhu to su bili vise cenjeni. Turci su se povukli iz Panceva 22 oktobra 1788 godine i tom prilikom po treci put spalili Pancevo. Pozar je unistio citave ulice narocito u donjem gradu, gornji grad je tom prilikom postedjen, tako da su golubovi sacuvani u tom delu grada.

 

BEOGRADSKI VISOKOLETAC

 

Veze sa Srbijom su bile veoma intezivne. Najcesce su ih odrzavali ribari-alasi. Oni su na beogradskom trzistu prodavali ribu , a posto su se bavili golubarstvom i golubove. Tako su stupili u vezu sa beogradskim golubarima. Turski golubovi kako su ih tada nazivali prodavani su , ali i kupljeni u Beogradu. Pancevci su od Beogradjana culi da se losi golubovi odgajaju u Pancevu. Golub mora da leti visoko kao soko i da se sto duze odrzava u visinama. Prevrtanje nije dozvoljeno , tome su se divili samo Turci… Tako je u Beogradu od turskog goluba pre 160-180 godina , putem odabiranja i selekcije stvoren beogradski visokoletac , kasnije nazvan srpski visokoletac. Zatim se i u Pancevu prislo iskljucenju iz rasploda onih golubova koji su prevrtali u vazduhu. Taj proces je tekao veoma sporo , posto je ta osobina prevrtanja vrlo cesto nasledjivana. U donjem gradu su se duze odrzavali i nazvani su prevrtaci odnosno purcleri, a ovi drugi beogradski visokoletaci posto su u Beogradu stvoreni. Trgovina golubovima bila je vrlo intenzivna, narocito u Beogradu na Bajlonovoj pijaci. Beogradski odgajivaci visokoletaca nastojali su i nastoje i danas da se kvalitet njegovog leta odrzi i poboljsa kroz strogu selekciju, ne vodeci pri tome racuna o drugim osobinama. Selekcija u pogledu boje i izgleda nije vrsena, pa se ni danas ne vrsi. Usled ovakvog rada i do danas je zadrzan pa cak i poboljsan kvalitet njegovog leta. U pogledu odredjivanja boja i sara zadrzani su njegovi orjentalni nazivi: tekir, darcin, krzal, arap, capar, kaplan,boz, mavijan, bakarlija i drugi. U pogledu duzine leta pojedini golubovi dostizu vreme od 10-12 casova, sto nijedan drugi golub visokoletac u Evropi ne moze postici. Pancevci su ponosni sto su i oni ucestvovali u stvaranju ovog vrednog sportskog goluba srpskog visokoletaca.

 

Ladislav Feldesi

 

NA VRH

 

DUBOKI KORENI

 

Ja sam naisao na vise pisanih verzija o nastaku srpskog visokoletaca i njegovom poreklu zavisnosti od autora koji je to pisao tako da nisam siguran koja je tacna verzija. Spominju se mnoge vrste golubova koje su ucestvovale u stvaranju ove rase golubova kao sto su gdanjski visokoletac , golub arhangel , madjarski visokoletaci , turski golubovi koji su ukrstavani sa domacim golubovima… Verovatno je da se planskim ukrstanjem doslo do izvanrednog srpskog visokoletaca i da se usavrsavanjem moze postici i vise.Ja cu predstaviti neke od teorija nastanka srpskog visokoletaca koje sam nasao u ZOV-u od razlicitih autora kao i od g Milutina Kovacevica iz Beograda i od g Josipa Pekanovica iz Sombora, cjenjenih poznavalaca srpskog visokoletaca i autora nekoliko veoma znacajnih djela na temu golubarstva. Hvala im u ime odgajivaca srpskog visokoletaca!

 

Poreklo i istorija srpskog odnosno beogradskog goluba visokoletaca-prevrtaca vezana je za istoriju samog Beograda. Prema pisanim podacima i usmenom predanju koje se prenosilo sa jedne generacije odgajivaca na drugu, beogradskog goluba visokoletaca-prevrtaca su u nasu zemlju prvi doneli turski visoki drzavni funkcioneri iz licne razonode. Oni su svoje golubove drzali na dvorovima i hanovima u specijalno za tu svrhunapravljenim kavezima zvanim "cumezi". Za cuvanje, ishranu i negu golubova je bio odredjen poseban sluga, obicno Srbin, koji je po ceo dan provodio kod golubova vezbajuci ih u letenju. Vlasnik golubova bi dolazio kad bi mu se prohtelo da uziva u njihovom letu i prevrtanju u vazduhu. Prvi srpski odgajivaci su bili upravo ti cuvari koji su nasledili golubove od Turaka posle njihovog povlacenja iz Srbije. Oni su jedini poznavali te golubove i njihove vrline.

 

Po potpunom oslobodjenju Srbije od Turaka nasi odgajivaci ljubitelji golubova donosili su izvesne primerke golubova sa Orijenta gdje su cesto putovali po trgovackim ili drzavnickim poslovima. Ukrstanjem od Turaka zaostalih i sa Orijenta donesenih golubova dobijen je danasnji tip srpskog-beogradskog visokoletaca. Pored opisane rase od Turaka nam je ostala i njihova golubarska terminologija za boje golubova sto je dokaz vise o autenticnosti turskog porekla tih golubova. U Evropi smo mi jedini koji upotrebljavamo te nazive boja za golubove, a istovremeno jedini koji poseduju tu rasu golubova. Po podacima koji su se jos davno mogli prikupiti ta rasa je na Orijentu potpuno izumrla. Ovaj tip naseg goluba visokoletaca moze se sa punim pravom nazvati beogradski jer su ga sacuvali odgajivaci golubova u Beogradu. Pre prvog svetskog rata pocinje razvoj golubarstva u uzoj Srbijii to je bila prva etapa njegovog razvoja .Gradovi Beograd i Nis bili su centri golubarstva. Ostali gradovi su bili vrlo malo ili nimalo zainteresovani za golubove i golubarstvo. Tada se po prvi put u golubarstvu pominju imena poznatih odgajivaca golubova. Njihova je velika zasluga sto je sacuvan danasnji golub. Ovo podvlacim jer su oni sa velikom ljubavlju i pozrtvovanjemi ko zna kakvim odricanjima uspeli da sacuvaju golubove za vremeratova 1912-1918. Prica se da su zaljubljenici pred najezdom neprijatelja 1914.- bezeci pojedine primerke golubova nosili u rancu ili ih sklanjali kod rodbine po selima u nadi da ce ih tako sacuvati.

 

Po zavrsetku rata pocinje druga etapa naseg golubarstva. Opet dominiraju Beograd i Nis.Od beogradskih golubara tog vremena treba pomenuti nekoliko veoma zasluznih odgajivaca i to: Milan Tisler, Ivan Petrovic - Bugarin, Mirko Nemec, Kapunac , dr TODOROVIC, ministar Markovic, Ceda Klomfer, Muta Zarije Mita Uzar i drugi . Medju njima su se narocito izdvajali Milan Tisler i Iva Bugarin ciji su golubovi bili vrhunskog kvaliteta. Poreklo tih golubova pojedinci imaju i dan danas. Napred navedeni odgajivaci su najzasluzniji sto se taj golub i danas gaji i oni spadaju u prvu generaciju koja se aktivno bavila golubovima do negdje 1930. Druga generacija bavila se gajenjem golubova pred i posle drugog Svetskog rata. Narocito je vazno napomenuti da su i ti ljudi s velikom ljubavlju i mnogo rizika sacuvali svoje golubove za vreme okupacije 1941-1945. Ova generacija je imala mnogo vise mogucnosti za razvoj golubarstva .Iz ove generacije se izdvajaju Joca Naumovic, ciji je golubarnik bio pravi i najveci rasadnik odlicnih golubova, Slavko Vasiljevic, Gale Petkovic Ernest Bihelovic i Aleksa Ponkajzn koji su dali veliki doprinos beogradskom golubarstvu.

 

Dusan Djokic, preuzeto iz ZOV-a !

 

NA VRH

 

GOLUB NASEG NEBA

 

Srbija kao raskrsnica puteva oduvek je manje ili vise osecala uticaj kulture sa zapada i istoka. NI golubarstvo nije moglo, a da ne potvrdi tu cinjenicu. Nas najstariji i najrasprostranjeniji golub je srpski visokoletac u svojim venama nosi sjecanja na mnogbrojne rase golubova koje su defilovale ovim prostorima.Najverovatnija pretpostavka o njegovom nastanku govori da se radi o domacim golubovima koji su se srodili s klimom i terenom a koji su kroz visevekovno postojanje trpeli uticaj golubova donetih s istoka u vreme turske okupacije, ali i sa zapada gde ima vise rasa visokoletaca koje su sigurno uticale na osobine kojima se danas ponosimo. Nastanak rase se vezuje za pocetak devetnaestog veka, ali mnogo pisanih dokumenata o tome nema . Njegov dalji razvoj je ipak malo lakse pratiti mada tek kraj tog i pocetak 20. veka nam ostavlja podatke koje mozemo sa sigurnoscu da koristimo.Od samog pocetka odgajivaci su zeleli da ova ptica leti na sebi svojstven nacin . Spoljasni izgled je bio bacen u drugi plan, a karakteristican let i metod kojim su dobijena dobra grla je cuvan kao najveca tajna .Pionirski korak u osnivanju i povezivanju najvecih odgajivaca je ucinjen 1910. kada je osnovano Prvo srpsko drustvo odgajivaca golubova u Beogradu.Izmedju dva rata u Srbiji je bilo mnogo odgajivaca a najpoznatiji su bili: Milan Stanisavljevic -Tisler, Andra Bihelovic-Bihel, Raja Tesic, Mika TODOROVIC-Misirac, Kosta Panajotovic, Laza Serafimovic-Pomkajz, Laza Dimitrijevic-Pace, Mita Hajdukovic-Profesor, Slavko Vasiljevic, JOCA NAUMOVIC, Bogoljub Vasic , Mita Knjizar, Jovas Lumovic , Dragan Nejkovic , Slava Kovacevic , Kacka Jelisic , Branko Petrasevic , Mika Joksic, Sreten i Dusko Karalic i mnogi drugi.Za kvalitetnim grlima je postojala prava trka , a ostala je prica da je Andra Bihelovic otkupljivao citave golubarnike da bi dosao do pojedinih letaca.Za vreme prvog svetskog rata neki Beogradjani su pod naletom Austrugarske kao Milan Tisler stigli u Nis i tu nasli plodno tlo za razvoj visokoletaca.I do tada su u ovom gradu leteli golubovi , ali je medju njima bilo dosta prevrtaca , a medju najboljima treba istaci : Djoku Belajinca , Djoku Kadija , Luku Mitica, Ljubu Tausa, Ziku Burekdziju, Jovu Curciju, Ljubu konjara, Tosu pivara, Mitu sustera i druge.Posle drugog svetskog rata se nastavlja sa radom, a srpski visokoletac je na nasim prostorima najrasprostranjeniji golub.Iako su izmedju dva rata postojala takmicenja , standard nije postojao , tako da nije moglo biti izlaganja.Do danasnjeg dana odgajivaci se jos uvek bore da im golubovi budu dobri letaci , a tek onda izlozbeni primerci.To je jedini nacin da se njegove izuzetne letacke sposobnosti odrze.Uz sve brzi razvoj golubarstva islo je i osnivanje drustva u Beogradu, Obrenovcu, Smederevu, Nisu, Kraljevu, Zemunu i drugim gradovima. Usavrsavani su postojeci primerci i nastavljena je trka za sto boljim rezultatima.Izmedju 1950g i 1960g bilo je zavidnih rezultata od sedam i vise casova , a visokoletaci su bili poznati po brzom dostizanju visa.Cak i za pola sata , dugom i kruznom letu.Tada nije bilo potrebe da se eksperimentise s drugim rasama koje bi poboljsale duzinu leta ili nacin leta.Jednostavno u odgajivackim centrima bilo je dovoljno fanatika pravih zaljubljenika ove rase koji su tokom rata uz velike zrtve uspeli da sacuvaju svoje najbolje primerke , kasnije razmnoze i njihovo potomstvo ostave pokolenjima koja vole ovu nebesku pticu.Medjutim veliki problem je predstavljala zatvorenost tih malih klubova pa su njihovi rezultati bili vise stvar lokalnog folklora nego opste priznatih dostignuca.Zato je bilo neophodno oformiti jedno zajednicko telo koje bi povezivalo sve ljubitelje srprkog visokoletaca .Tako je prvo u Beogradu 1963g osnovan Savez odgajivaca golubova koji je okupljao devet drustava , a dve godine kasnije osnovan je i Savez sportskih drustava odgajivaca golubova visokoletaca , koji je u pocetku brojao 13 drustava.Nakon toga broj prikljucenih klubova stalno raste , pa je do danas ovo najmasovnija organizacija koja se bavi jednom rasom golubova . organizaciju postavilo se pitanje i standarda o cemu je bilo reci i ranije , ali bez vecih rezultata . Zato je savez 1970g formirao strucnu komisiju od deset clanova kojoj je predsedavao dr Srecko Samardzic i koja je posle duzeg rada 1972g usvojila "Prvi Standard" koji je verifikovao Savez odgajivaca golubova, zivine, ptica i kunica Jugoslavije .Veoma brzo posle toga objavljen je i u inostranstvu.Sledeci korak je bio usvajanje pravilnika o takmicenju koji je do detalja razradio pravila takmicenja kao i ocenski karton.

 

Sreten Karalic i Milos Stojanovic, preuzeto iz ZOV-a

KRUZNI LET

Posted by kekicmilan1984 on December 26, 2012 at 5:10 AM Comments comments (0)

KRUZNI LET

 

Ponikavsi na nasim prostorima kao svedok mesanja civilizacija srpski visokoletac je postao nacionalno blago od vrhunske vrednosti. Decenijama su odgajivaci ove plemenite ptice uzivali u specificnom letu trudeci se da povecaju vreme njegovog zadrzavanja u vazduhu, ali ne zeleci da tu osobinu pretpostave njegovom njegovovom specificnom nacinu letenja. Svaki pokusaj ukrstanja dovodi do izmene osnovnih osobina u vecoj ili manjoj meri , bez obzira sto u krajnjoj liniji produzava vreme leta. Zato je neophodno poznavati osobine pravog srpskog visokoletaca , kako bi svaku nepravilnost na vreme uspeli da predupredimo i eliminisemo.

 

NACIN LETA

 

Nas visokletac dize se u jata koje broje najmanje pet ptica . Penje se u spirali uvek prema gore. Gledano sa zemlje leti uvek kruzno. U roku od dva sata mora da postigne propisani vis. To podrazumeva da se nadje na visini na kojoj se neprimecuje rad krila . Od toga trenutka meri se njegovo vreme , koje mora da iznosi najmanje polovinu od ukupnog - provedenog u vazduhu . Znaci, golub sme i da se nadje ispod propisane visine ,(kada se vidi rad njegovih krila) , ali mora da se opet podigne navise i da tamo ostane! Golub mora da provede u vazduhu najmanje cetri sata. Nakon toga, kada ispuni neophodne uslove, ucestvuje u pravom nadmetanju. U vazduhu , srpski visokoletac mora da se krece kruzno i da bude u vidokrugu sudija , koje su zaduzene za pracenje leta. Moguca su i odstupanja, ali to zavisi od sudijskog ubedjenja, a i od razloga koji su doveli do odstupanja. Kad "izleti" koliko moze, golub se vraca kuci. I tada, kao i na pocetku, spiralno se spusta, koristeci vazdusne struje. Kada se nadje na svom golubarniku, za njega je takmicenje zavrseno .

 

STANDARD

 

Postojbina: uza Srbija, a poreklo vodi od domacih golubova i turskih letaca. Rasa je formirana oko 1800godine.

 

Opste osobine: Osnovna odlika rase je visok, dug kruzni i grupni let. Telo mu je jako, ali ne ni krupno ni sitno, odaje utisak "zauzdanog konja".

 

Glava : Srednje velicine, zaobljena, celo dosta izbaceno i siroko. Kapa bogata, moze biti siroka, loptasta i siljasta.

 

Oci: Biserne boje , a kod belih i sarenih s belom glavom ,tamne. Ocni okviri su dupli , bledo zute boje do sivoplavicaste , u zavisnosti od boje perja.

 

Kljun: Snazan ,srednje duzine , malo povijen , u koleraciji s bojom perja . Preporucljiva je svetla boja kljuna i kod tamnih boja perja . Nozdrve su nenaglasene , belo napuderisane.

 

Vrat: Srednje duzine i snazan

 

Prsa: Siroka , snazna i zaobljena.

 

Krila: Duga ,siroka ,snazna , priljubljena uz telo, leze na repu.

 

Rep: Dugacak,duzi od krila kompaktno nosen u blagom padu , sadrzi od 12-16 pera.

 

Noge: Srednje duzine ,snazne , neoperjane, ruzicaste boje . Boja noktiju odgovara boji kljuna.

 

Ledja: Zaobljena i u istoj ravni s repom.

 

Perje: Cvrsto sjajno i glatko , dobro prileze uz telo.

 

Boje:Javljaju se jednobojni primerci u svim bojama, kao i mnostvu kombinacija boja i sara . Uobicajeni su specificni nazivi boja i kombinacija boja, koji poticu jos iz turskog doba.

 

GRESKE: Nepostojanje visokog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta ,cetri sata. Suvise krupno ili sitno telo , mala glava, uzano celo, plitka i duboko usadjena kapa , zute i crvene oci , crveni ocni okviri , dug i tanak kljun , taman kljun , dug i tanak vrat, uzana prsa, viseca krila , kratak i nekompaktan rep, operjane noge meko , labavo perje , neodredjene boje i neravnopravne sare.

 

VELICINA PRSTENA : IV. Sreten Karalic

 

Milos Stojanovic 9.jul 1993 ZOV

 


Rss_feed